Kada zameniti letnje i zimske gume i kako izabrati prave pneumatike za bezbednu vožnju

Zašto je važno redovno menjati gume?

Mnogi vozači gume posmatraju kao potrošni materijal, ali one su mnogo više od toga – one su ključan bezbednosni element vozila. Kvalitetne, pravilno odabrane i održavane gume omogućavaju optimalno prijanjanje, kraći zaustavni put i stabilnost u krivinama. Kada su gume u lošem stanju, čak ni najmoderniji sistemi asistencije poput ABS-a ili ESP-a ne mogu da nadoknade gubitak prijanjanja.

Tokom vožnje, pneumatike trpe ogromne sile – trenje, promene temperature, opterećenje i udarce. Vremenom, gumena smeša stari, gubi elastičnost i postaje tvrđa. Takva guma slabije prijanja na asfalt, naročito po kiši, snegu ili ledu. Osim toga, stare gume povećavaju potrošnju goriva, jer se vozilo teže kotrlja i zahteva više snage motora.

Redovna zamena guma nije samo pitanje udobnosti već i života i smrti. Testovi pokazuju da je razlika u zaustavnom putu između novih i istrošenih pneumatika pri brzini od 80 km/h na mokrom kolovozu čak i do 15 metara – što znači čitav jedan gradski autobus. Dakle, dobra guma ne čini samo vožnju prijatnijom, već vas i štiti od nesreće.

Kada je pravo vreme za prelazak sa letnjih na zimske gume i obrnuto?

Sezonska zamena guma nije stvar luksuza, već zakona fizike. Letnje i zimske gume imaju različite hemijske sastave i strukturu, pa svaka od njih najbolje funkcioniše u određenim temperaturnim uslovima.

Letnje gume napravljene su od tvrđe smeše koja zadržava oblik i stabilnost pri visokim temperaturama. Međutim, kada temperatura padne ispod 7°C, ta smeša se stvrdne i gubi elastičnost. Rezultat je loše prijanjanje i produžen zaustavni put. S druge strane, zimske gume imaju mekšu strukturu i dublju šaru sa lamelama koje bolje prijanjaju na snegu i ledu. Ali kada temperatura pređe 7°C, one postaju previše mekane, brže se troše i povećavaju potrošnju goriva.

Optimalno vreme za prelazak sa letnjih na zimske gume je kada prosečna dnevna temperatura padne ispod 7°C, što se u većem delu Srbije dešava tokom oktobra ili početkom novembra. Obrnuto, prelazak na letnje pneumatike treba obaviti kada temperatura pređe 7°C, obično krajem marta ili početkom aprila. Ne treba čekati sneg da bi se montirale zimske gume – one moraju biti spremne pre prvog mraza.

Koji su zakonski propisi o zimskim gumama u Srbiji?

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije, upotreba zimskih guma je obavezna od 1. novembra do 1. aprila, ako su na kolovozu sneg, led ili poledica. To znači da vozač mora imati zimske gume sa minimalnom dubinom šare od 4 milimetra na sva četiri točka.

Za vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 tone, neophodno je posedovati i dodatnu zimsku opremu – lance za sneg i lopatu. Policija ima pravo da kazni vozača koji ne poseduje adekvatne gume u zimskim uslovima, a kazne se kreću od 10.000 do 25.000 dinara za fizička lica, dok su za pravna lica znatno veće.

Ovi propisi nisu tu da bi opteretili vozače, već da bi zaštitili živote. Čak i ako nema snega, ali je temperatura niska i postoji mogućnost poledice, letnje gume postaju neefikasne i opasne. U praksi, mnogi vozači se orijentišu po kalendaru, ali odgovorni vozač gleda termometar – jer priroda ne poštuje datume, već temperaturu.

Šta se dešava ako vozite zimske gume leti ili letnje gume zimi?

Ovo je jedno od najčešćih i najopasnijih ponašanja na našim putevima. Mnogi vozači, iz želje da uštede, ostavljaju zimske gume i tokom leta, verujući da time produžavaju njihovu upotrebu. Međutim, istina je potpuno suprotna – vožnja zimskih guma leti ubrzano ih uništava i smanjuje bezbednost.

Zimske gume na visokim temperaturama postaju previše mekane. Takva guma se deformiše pri brzini, šara se brže troši, a zaustavni put na suvom kolovozu postaje i do 20% duži. U oštrim krivinama vozilo gubi stabilnost, a pri naglom kočenju lako dolazi do proklizavanja. Osim toga, povećava se potrošnja goriva jer se guma teže kotrlja.

Letnje gume zimi predstavljaju još veći rizik. Kada temperatura padne ispod 7°C, smeša u letnjoj gumi postaje tvrda i neelastična, što značajno smanjuje prijanjanje na asfalt. U takvim uslovima, čak i na vlažnom kolovozu, automobil može izgubiti kontrolu pri relativno maloj brzini. Testovi pokazuju da na snežnom putu letnja guma ima i do dvostruko duži zaustavni put od zimske. To u praksi znači da, dok vozilo sa zimskim gumama stane, ono sa letnjim još uvek ide 30 kilometara na sat – direktno u prepreku ispred sebe.

Osim bezbednosnog aspekta, treba znati i da se svaka guma troši drugačije u pogrešnim uslovima. Zimske gume koje se koriste leti gube svojstva mnogo brže, a letnje gume korišćene zimi često dožive mikrooštećenja i ne mogu više da se koriste ni sledeće sezone. Dakle, umesto da se uštedi, zapravo se plaća duplo – i kroz potrošnju goriva, i kroz kraći vek trajanja pneumatika.

Da li su celogodišnje gume dobra opcija?

Celogodišnje, odnosno „all-season“ gume, predstavljaju kompromis između letnjih i zimskih pneumatika. Njihova prednost je praktičnost – nema potrebe za sezonskom zamenom i skladištenjem. Za vozače koji godišnje prelaze manju kilometražu i uglavnom voze po gradskim ulicama, ovo može biti sasvim razumno rešenje. Međutim, važno je razumeti da celogodišnje gume ne mogu u potpunosti zameniti specijalizovane sezonske gume.

Zimske gume su projektovane da se ponašaju elastično i pri veoma niskim temperaturama, dok letnje pružaju čvrstoću i stabilnost pri visokim. Celogodišnje pokušavaju da spoje te dve karakteristike, ali po cenu kompromisa – nisu optimalne ni u jednim ni u drugim ekstremnim uslovima. U Srbiji, gde temperature mogu varirati od -10°C do +35°C, taj kompromis često znači gubitak performansi u kritičnim situacijama.

Umerenim klimama, gde zimski uslovi nisu oštri i sneg je redak, celogodišnje gume mogu biti dobro rešenje. Međutim, u planinskim krajevima ili mestima gde je sneg čest i dugotrajan, preporučuje se klasična sezonska kombinacija – letnje i zimske gume. Iako su all-season modeli poboljšani u poslednjim godinama, testovi i dalje pokazuju da ne mogu dostići zimske gume na snegu niti letnje na vrelom asfaltu.

Dakle, odluka o kupovini celogodišnjih guma zavisi od vaših navika, geografije i načina vožnje. Ako živite u oblasti sa blagim zimama i ne vozite mnogo, mogu biti praktične. Ali ako često putujete, posebno po planinskim putevima ili u uslovima snega, bolje je držati se sezonske zamene.

Kako da odaberem idealne gume za svoj automobil i stil vožnje?

Izbor guma ne svodi se samo na cenu ili brend – on mora odgovarati vašem vozilu, načinu vožnje i uslovima u kojima se krećete. Prvi korak je da pogledate dimenzije koje je preporučio proizvođač automobila. Ove informacije se nalaze u uputstvu vozila, na nalepnici unutar vozačevih vrata ili na poklopcu rezervoara. Na primer, oznaka 225/55 R16 znači da je širina gume 225 milimetara, visina bočnog zida 55% širine, a da je predviđena za točak prečnika 16 inča.

Na gumama se nalaze brojne oznake koje su veoma bitne za izbor i bezbednost — osim dimenzija, tu su i informacije o indeksu brzine, nosivosti, godini proizvodnje (DOT), kao i smer rotacije. Razumevanje ovih oznaka pomaže da izaberete gume koje su potpuno usklađene sa vašim vozilom i načinom vožnje.

Odabir dimenzije izvan preporuka može narušiti stabilnost vozila, uticati na rad ABS-a i ESP sistema, pa čak i na tačnost brzinomera. Šire gume mogu izgledati atraktivno, ali povećavaju potrošnju goriva i mogu biti osetljivije na akvaplaning. S druge strane, preuske gume smanjuju prijanjanje i produžavaju put kočenja.

Stil vožnje je drugi važan faktor. Ako uglavnom vozite po gradu, birajte gume koje nude tišu vožnju, niži otpor kotrljanja i dobar komfor. Za duge relacije i auto-put, prioritet treba da budu stabilnost i dobro prijanjanje na velikim brzinama. Ako često idete van asfalta, birajte ojačane gume sa robusnijim šarama koje podnose udarce i loše puteve.

Posebnu pažnju obratite na EU oznake na gumama – one daju jasne informacije o tri ključne osobine: efikasnosti potrošnje goriva, prijanjanju na mokrom kolovozu i nivou spoljne buke. Oznake se kreću od A (najbolje) do E (najslabije). Na primer, guma sa oznakom A za prijanjanje, B za potrošnju goriva i 69 dB za buku nudi izvanredan balans između sigurnosti i udobnosti.

Na kraju, razmislite o odnosu cene i kvaliteta. Kvalitetne gume srednjeg ranga često nude najbolje performanse za svoj novac. Jeftine gume nepoznatih proizvođača mogu izgledati kao ušteda, ali bez adekvatnih testova i sertifikata često predstavljaju rizik. Investicija u kvalitetne pneumatike donosi veću bezbednost i manju dugoročnu potrošnju.

Kako prepoznati da je vreme za zamenu starih guma?

Postoji nekoliko sigurnih znakova da je vreme za zamenu guma. Prvi je dubina gazećeg sloja. Zakonski minimum u Srbiji iznosi 1,6 milimetara za letnje i 4 milimetra za zimske gume. Međutim, stručnjaci preporučuju zamenu i ranije – oko 3 mm za letnje i 5 mm za zimske, jer se performanse značajno smanjuju već pre nego što dođe do zakonske granice. Na mnogim gumama postoje pokazivači habanja – male izbočine u kanalima gazećeg sloja koje, kada se izjednače sa površinom, znače da je vreme za zamenu.

Drugi indikator je starost gume. Bez obzira na izgled, guma vremenom stari. Materijal postaje tvrd, gubi elastičnost i sposobnost prijanjanja. Nakon šest godina upotrebe, čak i ako šara deluje očuvano, gumu treba zameniti. Datum proizvodnje nalazi se na bočnoj strani gume pod oznakom DOT. Na primer, kod „DOT 2318“ broj 23 označava nedelju, a 18 godinu proizvodnje – dakle 23. nedelju 2018.

Treći znak su fizička oštećenja – pukotine, ispupčenja, posekotine ili deformacije. Takva guma je nebezbedna jer može pući pod opterećenjem, naročito pri većim brzinama. Ako primetite bilo kakvu nepravilnost, gumu treba odmah zameniti.

Na kraju, obratite pažnju na neravnomerno habanje. Ako se jedna strana gume troši brže od druge, to može ukazivati na nepravilan pritisak, lošu geometriju trapa ili neispravne amortizere. Nepravilno habanje ne samo da smanjuje trajnost pneumatika, već i stabilnost vozila. Redovna kontrola pritiska i balansiranje točkova mogu produžiti vek guma i sačuvati vas od skupih popravki.

Zašto je sezonska zamena guma najbolja odluka koju možete doneti

Pravilna i pravovremena zamena guma nije trošak, već ulaganje u bezbednost i dugoročno očuvanje vozila. Gume utiču na svaki aspekt vožnje – od kočenja, preko ubrzanja, do upravljanja u krivinama. Prilagođene sezoni, one čuvaju vaše putnike, smanjuju potrošnju goriva i produžavaju životni vek automobila.

Vožnja sa pogrešnim gumama u pogrešno vreme može delovati bezopasno, ali posledice mogu biti katastrofalne. Produžen zaustavni put, smanjeno prijanjanje i povećana mogućnost proklizavanja su rizici koje niko ne bi smeo da prihvati zbog nekoliko hiljada dinara uštede.

Ako želite mirnu i sigurnu vožnju, poštujte sezonske promene. Kada temperatura padne, montirajte zimske gume; kada se proleće vrati, pređite na letnje. To je jednostavan, ali izuzetno važan korak u odgovornoj vožnji.

FAQ – Najčešća pitanja o sezonskoj zameni guma

• Koliko često treba menjati gume?

  U proseku, gume treba menjati na svakih 4 do 6 godina, u zavisnosti od kvaliteta, uslova vožnje i načina čuvanja. Redovno proveravajte dubinu šare i starost prema DOT oznaci.

• Da li je obavezno imati zimske gume ako nema snega?

  Da. Po zakonu, ako su uslovi na putu takvi da postoji sneg, led ili poledica, obavezno je imati zimske gume. Čak i bez snega, na niskim temperaturama letnje gume gube elastičnost i postaju opasne.

• Koliko traju zimske gume?

  Zavisno od kvaliteta i upotrebe, u proseku od tri do pet sezona. Ako se koriste leti, taj vek se prepolovi.

• Mogu li da koristim samo dve zimske gume?

  Ne. Sve četiri gume moraju biti iste vrste i kvaliteta. Kombinovanje letnjih i zimskih guma ozbiljno narušava stabilnost i može izazvati proklizavanje.

• Da li su celogodišnje gume dobra zamena za sezonske?

  Za umerene klime i vozače koji prelaze mali broj kilometara – da. Međutim, u područjima sa jakim zimama ili čestim snegom, klasične sezonske gume su daleko bezbedniji izbor.