Toyota ponovo na tronu Le Mana sa 11 sekundi prednosti ispred BMW na 94. izdanju trke

Kada se sredinom juna motori pokrenu u Francuskoj, svet motorsporta na jedan dan zaboravi na sve druge šampionate. Tradicija duga više od jednog veka, započeta još davne 1923. godine, pretvorila je stazu La Sarthe u poligon gde se ne testira samo brzina već i ljudska izdržljivost. Voziti punih 24 sata na mešavini namenske trkačke staze i javnih puteva ostao je ultimativni izazov za svakog proizvođača automobila.

Istorija pamti legendarne ere i rivalstva koja su menjala auto industriju, a ovogodišnje 94. izdanje samo je potvrdilo taj status. Krug dužine preko 13 kilometara ne dopušta ni najmanju mehaničku grešku niti trenutak dekoncentracije. Pravac Mulsanne, gde prototipovi razvijaju brzine veće od 340km/h, zahteva aerodinamičko savršenstvo dok tehnički delovi poput krivina Porsche traže maksimalno oslanjanje i hrabrost vozača u noćnim uslovima.

Sama činjenica da se trka održava pred više od 350.000 navijača stvara pritisak sa kojim retko koje drugo takmičenje može da se poredi. Le Man je tokom decenija prerastao iz obične sportske manifestacije u tehnološki rat. Uspeh na ovoj stazi donosi večnu slavu i dokaz inženjerske superiornosti koji se kasnije direktno primenjuje na drumske automobile koje svakodnevno viđamo.

Pobednički trofej na kraju je pripao posadi Toyote sa brojem 7 koja je demonstrirala hirurški preciznu vožnju tokom celog vikenda. Trkački triler rešen je u samom finišu gde je razlika između prvog i drugog mesta iznosila svega 11 sekundi što je jedan od najgušćih finiša u modernoj istoriji ove staze. Japanski hibridni prototip izdržao je sve nalete konkurencije i vratio se na pobednički tron nakon nekoliko godina pauze.

Pobedničku posadu automobila GR010 Hybrid činili su prekaljeni trkači Mike Conway, Kamui Kobayashi i bivši vozač Formule 1 Nyck de Vries kojem je ovo prva ukupna pobeda na francuskom maratonu. Njihova konstantnost tokom teških noćnih smena i sposobnost da čuvaju pneumatike u prelomnim trenucima trke pokazali su se kao ključni faktor. Sa druge strane, ekipa BMW M Team WRT morala je da se zadovolji drugim mestom iako su imali pol poziciju.

Bavarsku posadu u automobilu sa brojem 20 predvodili su Robin Frijns, Rene Rast i Sheldon van der Linde. Oni su veći deo trke držali ritam i vršili konstantan pritisak na vodeće ali je kasni izlazak bezbednosnog vozila neutralisao njihovu prednost. Ipak, osvajanje drugog mesta za BMW predstavlja ogroman uspeh i povratak na veliku scenu izdržljivosti dok je treće mesto zauzela sestrinska Toyota sa brojem 8.

Istorija Toyote na Le Manu počela je znatno pre nego što su hibridni motori postali standard na trkačkim stazama. Prva ozbiljna učešća zabeležena su tokom osamdesetih godina prošlog veka u okviru legendarne Grupe C. Modeli poput Toyote 88C doneli su prvi talas japanske tehnologije u Francusku sa ciljem da se prekine višegodišnja dominacija evropskih proizvođača na domaćem terenu.

Iako su ti rani pokušaji uglavnom služili za prikupljanje podataka i testiranje izdržljivosti, inženjeri iz Kelna i Tokija brzo su shvatili šta je potrebno za uspeh. Tokom devedesetih godina, legendarni model TS020, poznatiji kao GT-One, bio je tehnološko čudo svog vremena koje je pomerilo granice aerodinamike. Taj automobil je redovno bio najbrži na stazi ali mu je sportska sreća uvek izmicala u poslednjim satima trke zbog sitnih mehaničkih problema.

Zvanični povratak na veliku scenu 2012. godine označio je početak nove ere u kojoj je Toyota postala pionir hibridne tehnologije u motorsportu. Ulazak u LMP1 kategoriju sa modelom TS030 Hybrid pokazao je da se ekipa ne plaši direktnog duela sa tada neprikosnovenim dizel motorima konkurencije. To učešće postavilo je temelje za razvoj današnje Hypercar mašinerije i stvorilo bazu znanja koja se koristi i na drumskim vozilima.

Ako pogledamo zvanične knjige rekorda, brojke jasno govore o evoluciji ovog tima na francuskom maratonu. Toyota se do sada takmičila više od dvadeset i pet puta u najvišoj klasi prototipova na Le Manu. Taj dugogodišnji trud krunisan je sa ukupno šest pobeda u generalnom plasmanu što ih stavlja u sam krem istorije motorsporta i čini najuspešnijim azijskim proizvođačem na ovoj stazi.

Zlatna era tima trajala je pet uzastopnih godina, u periodu od 2018. do 2022. godine, kada je Toyota Gazoo Racing držala apsolutni monopol nad pobedničkim postoljem. Pored šest ukupnih pobeda, tim je zabeležio i dvocifren broj podijuma što svedoči o neverovatnom procentu uspešnosti završavanja trka. Njihova taktika se retko kada oslanjala na sreću, već na čistu statistiku i optimizaciju svakog pojedinačnog dela automobila.

Ove brojke dobijaju na težini kada se uzme u obzir kroz kakve je sve promene pravila i klasa takmičenje prolazilo. Od otvorenih prototipova, preko zatvorenih LMP1 hibrida sa složenim sistemima za povratak energije, pa sve do današnjih Hypercar pravila, Toyota je uvek uspevala da ostane na vrhu. Sposobnost da se konstantno prilagođavaju novim tehničkim restrikcijama pokazuje dubinu resursa i inženjerskog znanja.

Put do vrha bio je popločan nekim od najdramatičnijih momenata koje je svet automobilizma ikada video. Istorijska prva pobeda stigla je 2018. godine kada je zvezdana posada, predvođena dvostrukim šampionom Formule 1 Fernandom Alonsom, konačno skinula kletvu sa ovog tima. Taj trijumf sa modelom TS050 Hybrid označio je skidanje ogromnog tereta sa leđa cele organizacije i otvorio vrata kasnijoj dominaciji.

Ipak, istorija ovog tima na stazi La Sarthe ne može se u potpunosti razumeti bez osvrta na 2016. godinu koja je ostala upamćena kao najveća sportska tragedija u modernom motorsportu. Toyota sa brojem 5 nalazila se na vodećoj poziciji sa bezbednom prednošću, da bi samo tri minuta pre isteka dvadeset i četvrtog sata automobil potpuno izgubio snagu na startno ciljnom pravcu. Taj trenutak kada je pobeda skliznula iz ruku u bukvalno poslednjem krugu definisao je novu filozofiju tima u kojoj se ništa ne prepušta slučaju do same karirane zastave.

Svaka naredna pobeda, uključujući i ovu ovogodišnju sa posadom broj 7, građena je na lekcijama izvučenim iz tog bolnog poraza. Sposobnost tima da ostane imun na pritisak i da zadrži hladnu glavu kada stvari krenu po zlu postala je njihov najveći adut. Upravo zbog toga su njihovi uspesi u Francuskoj prerasli u trkačku legendu o upornosti i perfekcionizmu.

Bavarski proizvođač je svojim najnovijim Hypercar projektom poslao jasnu poruku da se na Le Man ne vraća samo kao učesnik, već kao pretendent na tron. Model BMW M Hybrid V8 razvijen je sa jasnim ciljem da spoji prepoznatljivu estetiku M odeljenja sa najsavremenijim inženjerskim rešenjima u oblasti aerodinamike i hibridnih pogona. Saradnja sa legendarnom ekipom Team WRT donela je timu neophodnu operativnost na samoj stazi koja je odmah dala rezultate kroz osvajanje pol pozicije.

Ovaj povratak u najvišu klasu prototipova planiran je godinama i predstavljao je ogroman logistički i tehnički izazov. BMW je iskoristio svoje bogato iskustvo iz bazičnih turing i GT šampionata kako bi konstruisao automobil sposoban da izdrži ekstremne napore dvadesetčetvoročasovnog maratona. Agresivan dizajn prednjeg dela sa prepoznatljivim profilom i specifičan zvuk V8 turbo motora odmah su privukli pažnju publike i podsetili na dane kada je ovaj brend diktirao tempo u svetskom motorsportu.

Osvajanje drugog mesta na ovogodišnjoj trci pokazalo je da bavarska mašina ima brzinu koja može da parira dugogodišnjim vladarima staze. Integracija naprednih sistema za upravljanje energijom i šasije koju potpisuje Dallara omogućila je vozačima da izvuku maksimum u promenljivim vremenskim uslovima. Ovaj rezultat postavlja čvrst temelj za naredne sezone gde će BMW bez sumnje biti jedan od glavnih favorita za ukupnu pobedu.

Iako se BMW u modernoj eri uglavnom fokusirao na GT klase i trke izdržljivosti na domaćem tlu poput Nirburgringa, njihova istorija na Le Manu ima duboke korene. Tim se u najvišim kategorijama prototipova pojavljivao sporadično ali je svako njihovo učešće ostavilo dubok trag u istoriji automobilizma. Do sada su zabeležili preko petnaest zvaničnih nastupa sa fabričkim programima u elitnim klasama na stazi La Sarthe.

Najveći uspeh u istoriji kompanije dogodio se 1999. godine kada je legendarni model BMW V12 LMR uspeo da nadmudri favorizovane rivale i odnese jedinu ukupnu pobedu u generalnom plasmanu za ovaj brend. Pored tog istorijskog trijumfa, BMW je zabeležio ogroman broj klasnih pobeda sa modelima kao što su M3 GTR, M3 GT2 i M8 GTE, čime su potvrdili svoj status u svetu sportskih automobila.

Ova duga pauza između učešća u najvišoj klasi samo je pojačala želju inženjera iz Minhena da se dokažu u novoj Hypercar eri. Statistika pokazuje da BMW ima izuzetno visok procenat završavanja trka kada nastupa sa punom fabričkom podrškom, što se pokazalo i ovog puta. Njihova strategija se uvek oslanjala na inovacije i pomeranje tehničkih granica, što je i privuklo stotine hiljada navijača širom sveta.

Trkački DNK ovog tima nemoguće je posmatrati odvojeno od njihovog dugogodišnjeg i veoma uspešnog učešća u šampionatu Formule 1. BMW je tokom decenija prošao put od snabdevača motora za Brabham, sa kojim su uzeli titulu u eri turbo agregata osamdesetih, preko tehnološkog partnerstva sa Williamsom početkom dvehiljaditih, pa sve do sopstvenog fabričkog tima BMW Sauber. Ta era sirove snage, visoke tehnologije i beskompromisne potrage za brzinom u jednom krugu direktno je oblikovala način na koji tim danas pristupa trkama izdržljivosti.

Upravo se taj uticaj Formule 1 video tokom ovogodišnjih kvalifikacija na Le Manu, gde je BMW uspeo da zaključa prvu startnu poziciju zahvaljujući agresivnom podešavanju automobila za maksimalne performanse u kratkom vremenskom intervalu. Filozofija u kojoj se traži svaki milisekund na stazi i gde se aerodinamika optimizuje do krajnjih granica prenesena je direktno iz laboratorija u Hinwilu i Minhenu na francuski asfalt. Vozači sa F1 iskustvom u postavi dodatno su pomogli da se ta kultura brzine integriše u operacije na stazi.

Međutim, Le Man zahteva i određenu vrstu kompromisa koju Formula 1 ne poznaje, a to je sposobnost automobila da preživi udarce o ivičnjake, krhotine na stazi i neprekidnu vožnju od 24 sata. Spajanje ta dva sveta – F1 preciznosti i discipline izdržljivosti – predstavlja najveći adut modernog BMW tima. Ovogodišnje drugo mesto je dokaz da je ta trkačka filozofija i dalje konkurentna na globalnom nivou.

Okršaj na stazi La Sarthe pokazao je jasnu razliku u pristupu trci između dva automobilska giganta. BMW je tokom celog vikenda demonstrirao brzinu koja je proistekla iz njihovog F1 mentaliteta, gde je fokus bio na maksimalnim performansama u čistom vazduhu i agresivnim ulascima u krivine. Ta strategija im je donela pol poziciju i rano vođstvo u trci, ali dvadesetčetvoročasovni maraton zahteva drugačiju vrstu prilagođavanja kada na stazu stupe nepredvidivi faktori.

Toyota je svoj uspeh izgradila na dugogodišnjem iskustvu i strpljenju, svesno prepuštajući inicijativu rivalu u uvodnim satima trke. Japanski tim je svoju šansu tražio kroz optimizaciju potrošnje pneumatika i savršeno tempirane odlaske u boks tokom faza pod žutim zastavama. Kada je u kasnim noćnim satima temperatura asfalta pala, hibridni pogon Toyote uspevao je brže da vrati gume u optimalni radni prozor, što je omogućilo posadi broj 7 da nadoknadi zaostatak i pređe u vođstvo.

Na samom kraju presudila je operativna preciznost u mehaničarskom boksu gde je Toyota trošila u proseku sekundu do dve manje po svakom zaustavljanju. Ta minimalna razlika, akumulirana kroz brojna dolivanja goriva i promene vozača, pretočena je u prednost na stazi koju BMW i pored sjajnog tempa u finišu nije uspeo da dostigne. To je bila čista demonstracija činjenice da Le Man ne dobija uvek najbrži automobil na pravcu, već tim koji napravi najmanje grešaka tokom dvadeset i četiri sata.

Ovogodišnji maraton u Francuskoj potvrdio je da nova Hypercar era donosi vrhunski motorsport. Toyota je osvajanjem prvog mesta još jednom dokazala da poseduje šampionsku formulu koja se oslanja na hladnu logiku i savršeno poznavanje staze La Sarthe. Ova pobeda predstavlja krunu njihovog dugogodišnjeg ulaganja u hibridnu tehnologiju.

Sa druge strane, BMW nema razloga za razočaranje jer je osvajanje drugog mesta i pol pozicije u direktnom duelu sa vladarima šampionata ogroman uspeh za projekat koji je na svom početku. Minhen je pokazao da ima automobil sposoban za najviše domete i da je trkački DNK Formule 1 uspešno integrisan u zahteve trka izdržljivosti. Razlika od svega jedanaest sekundi na liniji cilja jasno govori da nas u narednim godinama čeka još veća borba za trkački tron.